FAIL (the browser should render some flash content, not this).

Login Form

Marketing

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

Magazin "Reviri Srbije"

Baner

List Ribolov

Baner
Kako se šarani hrane?
PDF El. pošta
Indeks članka
Kako se šarani hrane?
Strana 2
Strana 3
Sve strane
Ribolov šarana danas je vrlo popularan iz nekoliko razloga. Kao prvo, to je ponovni povratak modernog čoveka iskonskoj prirodi. Da bi uspešno lovili one najveće šarane morate na neki način svoju kuću prebaciti na vodu. Kao drugo, morate dobro poznavati svoj plen, kako živi, kada se, kako i čime hrani…


Poznavanje biologije šarana spada u ključna znanja svakog modernog udičara. Što više o njima znate, bolje ćete ih moći razumeti, a i lakše uloviti. Zbog toga, krenimo redom. Saznanja o tome kako se šarani hrane dobijaju se na dva načina: posmatranjem riba u njihovoj prirodnoj okolini, i istraživanjem njihovog ponašanja u veštačkim uslovima (akvarijum). Iskustva iz laboratorije retko su dostupna širokom ribolovačkom auditorijumu. Do nas tek povremeno dopiru neki više „komercijalni” video radovi vezani za istraživanja života šarana u jezerima, gde se oni intenzivno love udicom. Iako su oni relativno retki, nama ribolovcima takvi podvodni snimci pružaju dragocene informacije i preko potrebnu potvrdu našem teoretskom razmišljanju. U nastavku ovog poglavlja ćemo pokušati razrešiti „mit o načinima hranjenja šarana”, i ponuditi nekoliko odgovora u vezi navedenog pitanja. Uzimanje hrane usisavanjem. Da bi doveli ribe u tu fazu ponekad ih treba prethodno dobro pripremiti hranjenjem. Ako riba dobro prima ponekad se u nedelju dana ribolova potroši i po 120 kg hrane

Načini uzimanja hrane
U osnovi, šarani uzimaju hranu na nekoliko načina:

Usisavanje

Usisavanje je šaranu uobičajen način uzimanja hrane. Riba prvo zatvara usta i ispušta kroz škrge vodu. U usnoj šupljini stvara podpritisak, pomoću kojeg već prema njenom interesu u usta usisava određenu količinu materije za koju smatra da je moguća hrana. Tu potencijalnu hranu jezikom i nepcem fiksira, i ako je potrebno, „produvavanjem” vode još dodatno ispere. Ako receptori za ukus, koji se nalaze u i po ribljim usnama, zatim po brčićima, unutar cele usne šupljine i škrga, prepoznaju usisani materijal kao hranu, ona odlazi dalje. U ždrelu se, ako je potrebno, usitnjava ždrelnim kutnjacima, i odlazi u creva. Šaran, za razliku od predatorskih riba, nema želudac, te mu hrana vrlo brzo prolazi probavnim sistemom. U slučaju kada uzeta materija nije prepoznata kao hrana, riba je izbacuje iz usta. Šarani su po svojoj prirodi vrlo radoznale životinje. Njihov način hranjenja uključuje stalno ispitivanje svega i svačega kako na rečnom, tako i na jezerskom dnu usisavanjem. Ljuskavi stanovnici onih voda, gde ribolov još uvek nije tako učestao, na taj način najčešće uzimaju sitniju hranu. Ribe, kada se tako hrane, imaju u svoj obrok potpuno poverenje. Šaran može usisati hranu sa četiri do pet centimetara udaljenosti. Stručnjaci su čak uspeli i izmeriti brzinu usisavanja. Ona se kreće oko 0,6 m/s.

 
 
Udica za D-prezentaciju koristi se kad su šarani nepoverljivi. Uzimanje hrane ustima

Uzimanje ustima
I ovo je, isto kao i onaj prethodni, vrlo čest i potpuno prirodan način hranjenja ovih riba. To se naročito odnosi na skidanje s dna na njemu jače pričvršćene hrane (školjke, puževi i slično), kao i hranjenje na površini. Riba prilazi hrani (koja je obično veća), otvara usta, prislanja ih na hranu, polagano usisava i guta. Baš kao i kod uzimanja mamca sa udicom, sve se ovo događa u toku, pogotovo ako riba u svojoj skoroj prošlosti s takvom hranom nije imala loših iskustava (na nju bila ulovljena ili je pobegla…).